Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

ЕН „Бог да' добро, сужањ-невољниче ! „Буто ли си јадан осужљњио, „У чијој си тавново тавници #“ Раде им се као прије каже. Када зачу старац Вукосаве, "Џа говори, а све сузе рони, „Богом сине, незнани јуначе, уВиђе ли ми сина Радојицу, „је ли мене у животу Раде Раде лаже, а право не каже, Јер слушају буле енђи-буле, Него рече да је преминуо. Залелека старац Вукосаве: уЈелек мене, мој једини сине! уШто ће тебе остарјели бабо 2“ „Што ли стара саморана мајка 2 „И љубовца црна кукавица 2“ Но чујте ме, цвијеће дружино ! Енђи-буле на ноге скочише, Радојицу даром дариваше, А Раде се смјерно поклонио, И уљезе у своју одају: Са чивлија прпифати оружје, И прифати сабљу аламанку, Крадом уђе, а мучки изиђе, Па он сиђе у топле подруме. Када дорат упазио Рада, Чим га виђе, бирдем га познаде, Грлом рже, а ушима стриже, Зубим' шкрипа, а ногама туче; Раде дора међу очи љуби, Пак му чудан тимар начинио,

300

305

316

915