Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

542

Кад се мајка нагледала сина, Онда оде белом двору своме.

Ал' беседи од Шпербановићу : „Господару, паша Џерит паша, „Дени мене пошто није цена, „Ишти благо, што је теби драго, „Пуштај мене милој мојој мајци.“ Ал' беседи паша Џерит паша: „Бре ценићу те, пошто није цена,

„Иштем благо, што је мени драго.

„Даћеш мени са мора галију, „Што ј' у њојви думен од калаја, „А катарка од сувога злата,

» ~ једеци од свиле зелене,

„А у њојви јелен думенџија.“

Ал' беседи од Шпербановиђу : „Авај мене и до Бога мога; „Кад ја немам сад порука за се, „Порук ми је један Бог на небу, И Еклене верна слуга твоја.“ Мало му је паша Перит паша, Мало му је рока оставио:

Један месец и једну недељу,

Док дотера са мора галију. Прође месец „прође и недеља,

А кад било прид ноћ у недељу, Пак беседи паша Перит паша: »Од', Еклене, верна слуго моја, „Како хоћеш јунак да погинеш,

„Кроз другога да изгубиш главу.“

Ал' погледа млада пашиница И беседи паши Џерит паши:

сл сл

<= сл