Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„Погледај де, паша Перит паша, „Ди се роди сунце од запада.“ Ал' беседи паша Перит паша: „10 госпо, луда пашинице, „Није оно од запада сунце, „Већ је оно са мора галија,

„У галији од Шпербановићу.“ Кад придаде од Шпербановићу, Придаде се паши Перит паши, Јелену је врло жао било, Занијао на мору галију.

Ал' беседи од Шпербановићу : »Дур, јелене, не нијај галије, „Боље ће ти бити код Турчина, „Нег' код мене луда каурина, „Каурина твога душманина,“ Навезе се на то море сиње Пак онда је паши пркосио: „епу с' тицу био уватио,

з АЛ ниси знао очупати перја.“ Удари се паша по колену, Како ми се лако ударио, Скерлет чоја пукла на колену, „Што ти дадо два коња кована, »Два пашшћа до два буздована, »уПашиници сребрну синију, »Око које може вечерати

» Триста деце Турак' јаничара, „10 су мени моје сестре дале. „Што сагради дворе на стубове, » И јан-куће ди гости доходе, „И калдрму прико Бајне Луке,

90

100

110