Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

544

„Јо су мени моји јујци дали. Што ти дадо са мора галију,

„Што ј' у њојви јелен думенџија,

„И катарка од сувога злата, „И једеци од свиле зелене, И у њојзи думен од калаја, „Те су мене моје тетке дале, „У бабино ни дарнуо нисам.“ Удари се паша по колену,

Та тако се лако ударио, Скерлет чоја пукла на, колену.

78. Женидба Рада Облачића.

ЈЕ ле Богу да је јединоме! Што се чује около Удбиње, Ил' лелече вила у планини, Или цичи змија крилатица,

Или јаук стоји од јунака:

Да је вила, у гори би била,

Да је змија, под камен би била, Нег' је оно јаук од јунака, Сужња млада Облачића Рада

У тамници краља удбинскога. Цвили јадан, и невоља му је, Ево има неђељица дана,

Од како га краље.уфатио

(Су његови тридес Удбињана, Да га држи на дно од тамнице, Да је са шта не би ни жалио,

120

195