Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

ко НИНА Но с ђевојке лијепе Фатиме, Миле шћерце краља удбинскога, _Јашик чинећ' да јој не зна бабо. Раде своје дневи кунијаше, А проклиње своју стару мајку, Која га је лијепа родила, И ђе лудо оће да погине. Кад се данак напуни девети, И кад било около по ноћи, "Зачу Раде бахат од јунака, Зачу Раде звекет од кључева,

Шклап страшљиви браве дубровачке.

"То не бјеше тамничарска рука, Нег' лијепа Фатима ђевојка. "Она носи фењер у рукама,

У кондијер вина печенога, Добар вечер називала Раду. "Кад је Раде Фату угледао, Уфати га трострука грозница, 'Проли сузе низ бијело лице: „Да ти ли сп, да те Бог убије!

„О тебе данас капљем у тавници.«“

Проговара Фатима ђевојка:

„Не бој ми се, моје миловање, „Избавићу тебе из тавнице, „Него казуј јеси л' вјере тврде, »Оћеш ли ме узет' за љубовцу #“ Раде јој се куне и преклиње:

„ Тврда вјера, тврђа од камена, „Вјера Божа преварит' те нећу,“ Ондај Фата поче бесједити,

Раде пригну из кондира пити:

ЗУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УТ

4()