Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

546

де =~

»ја ћу молит' остарелу мајку, »Милу мајку Асан-агиницу

„Еда би се како смиловала, »Да умоли агу баба мога,

уда те пушти из тавнице тавне, Ако л' мене не шће послушати, „Нит' ме дати тебе за љубовцу, »Накупићу из ризнице блага, „Натоварит' два коња сејсана, уједног блага, а другог оружја, „Ноћу ћемо бјежат' двору твоме.“ Рече ријеч, бјегну на трагове, Јадан Раде оста тугујући,

Кад у јутру о зорици било, Запуцаше на граду лубарде, Сву господу краље сакупио,

Не купи их да шћерцу удаје, Но како ће погубити Рада, Каквом ли га смрћу уморити. Слуша Раде, а слуша Фатима, Не могу се чуду дочудити,

пад ево ти лијепа ђевојка, Мајку љуби у скут и у руку: »О Богу ти, моја стара мајко, уШто пуцају на граду лубарде, „Како бабо сад весеље гради 2“ Срдито јој куја одговара: »Мучи, кујо, а не шћери моја, „Ји си бабу образ иштетила, „Јашикујућ с Облачића Радом. »Данас ће га ага погубити,

» И твоју ће огријешит душу.“

65-

т0-

15-

90-