Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

547

А ме

Кад то зачу Фатима ђевојка,

У веље се мисли замислила.

Ал' невоља помага јој брзо.

Брже скочи канда се помами,

Тражи, зове Беша тамничара: 85 „Богом брате, Бешо тамничаре, „Братимим те, а Богом заклињем,

„Када пођеш доље у тамници

»дДа изведеш из тамнице Рада,

„Реци бабу да је мртав Раде, 9 ујер уморен и глађи пи жеђи.

„А кунем се, те ти вјеру давам,

„АЕ остане у животу Раде,

„Држаћу те како оца мога,

„Благо тебе преманкати неће, 95 „Док је мене на рамену главе,

„ И мојега несуђена. друга,

„Који с мене оће да погине.“

"Турчин бјеше, за Бога ајаше,

Када га је краље отправио 100 Да изведе из тамнице Рада,

И доведе на демир-калпију,

Ђе га чека крвави џелате,

Тек од тавне отворио врата,

Он говори Облачићу Раду: 105 „Бе си, Раде, жељела те мајка!

„ако ће те данас пожељети,

„Научи ме Фатима ђевојка,

»Да с' изврнеш на тле у тамницу, „Понамјестиш по закону твоме, 110 „ Учиниш се мртва тјелесина, |

„јер ме краље к тебе оправио

(4) сл