Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

552

Мими

БИ ево ти што год имам блага, » И најпосле са рамена глава,“ Ал' бесједи од Кратора Раде: „Ако, побро, ријеч не вјерујеш, „Ево теби љуба Николија,

„И ево ти два близанца сина, „Те их оба ти потурчи млада, ујош ти ево ари и тимари,

„А и моје небројено благо,

„Па најпосле и с рамена глава.“

Ту се побре тврдо опкладише, И одоше сваки двору своме. Кад је Раде двору долазио, Својој љуби опкладу казао, Пак је својој љуби запретио, Да га рано сутра дан пробуди, И да вранца зоби и напоји. Па он оде у ложницу спават'. Ал' не спава љуба Николија, Већ отиде у арове вранцу, Три пут га је зобљу наранила, А четврти вином напојила. Кад у јутро јутро освануло, Дворе б'јеле сунце огријало, Тад се Раде из постеље диже, Па узима троструку камџију, И удара вјереницу љубу,

Куд је куца, туда кожа пуца, А куд жица, онуд крвца врпца:

„Зашто, љубо, Бог те сам убио!

„Што ме ниси прије пробудила, „И јеси л ми вранца наранила,

3()>

4()