Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

па „И јеси л' га вином напојила #“ Тад говори љуба Николија: „Не удри ме, господаре драги, „ја сам теби вранца наредила, „Ситном сам га зобљу назобила, „И рујнијем вином напојила, “ Тад се Раде оде опремати, А љуба му опрема вранчића. Док се Раде јесте обукао, Дотле љуба коња опремила. Кад се са свим Раде опремио, Он посједе помамна вранчића, Па вијерној љуби накричује: „Чујеш мене, Николија љубо, „Надгледај ми пребијеле дворе, „И чувај ми два близанца сина,“ Пак окрену помамна вранчића, Играјући из Кратора пође, Играјући Кратор-поље пређе, Играјући до планине дође, Играјући и планину пређе, Играјући од Бобаре дође, Играјући сву Бобару пређе, Играјући Овчар-пољу дође, Играјући Новом пољу дође, Играјући у Новога дође, Текем оџа на џамију иде, Да Турцима по дне заказује. Раде ћера до меане вранца, Па је туде вранца одеједнуо, И напи се црвенога вина. Џа када се вина напојио,

65»

715