Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

пе НЕ Па се браћа дивно накитише, Ето ти их низ поље Требињско: Куку мајци, сви ли су једнаци! Гледала их остарала мајка Са пенџера од бијеле куле Суве рони, овако говари: уСинко Мирко, ако Бога знадеш ! „Ти авурај себе и коњица, » Ајде, сине, браћи сустопице, јер сам ноћас грдна сан уснила: „Да нам шљеме с куле преломјено, »Оруши нам се, сине, на оџаку, » А долеће јато кукавица, „Попадаше кули и авлији, „Како паше, одма закукаше.“ Мирко плаче као мало дјете, Ђе остаде само-сам на кули, Па кад виђе своје осам брата, Да су поље здраво прегазили, Фатили се поља Чичевога, Он посједе својега вранчића, Ето ти га браћи сустопице ; Брво дође у поље Чичево, Виђе браћу уз брда Зубачка, Мирко дође у брда Зубачка, А браћа му равној Суторини. Хита Мирко, браћа га виђоше Сва га браћа резил учинише: „Врат се натраг, један невјерниче! „Не црни нам образ у Новому, „Ти најмлађи коња и оружје, » А ми осам пјешке без оружја.“

26

190

195

200

210

220)