Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

О Као јелен од године дана. И ту му је срећа прискочила, Што на кули нико не бијаше До Алије су два своја сина, Па повади свога јатагана, "Тре Алилу одасјече главу, И закла му два нејака сина. Скупи главе, баци у зобницу, 'Па се опет у кули поврати, Бијелу му кулу запалио, Па побјеже дому на трагове. У путу га књига сусретала Од Анђуше вјерене љубовце „Да је њему преминуо шура. Бог му дао у рају спасење,

Нама, браћо, здравље п весеље.

8!.

Опет то исто.

Вино пије тридест Требињана

У Требињу на мосту камену И са њима Новљанин Ал-ага И са њима Витковићу Симо; Вино пију разговарају се,

Док им винце удари у лице, А ракија стаде бесједити,

Ја бесједи Новљанин Аа-ага:

„Ја мој брате, Витковићу Симо!

„Чуо јесам, а кажу ми људи, „Ђе имадеш- сестру на удају, „А ја јесам јунак на женидбу,

320

330

10