Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

ПР „Примиће вам коње и оруже, „Коња подај, а не дај оружа; „Кад сједнете хладно пити вино, „А ти браћу двори под оружем, „Не би ли ми један остануо, „Остануо, мајци од заклетве; „Рећи ће ти Новљанин Ал-ага: » »Оједи, побро, да пијемо вино, „»Ти се не бој пријеваре побро.“ „А ти реци, моје дите драго: „Не бојим се пријеваре, побро, „Већ ме ј стара проклињала мајка, „Да не сједем с браћом пити вино, „Док ме стара не ожени мајка.“ "Гадај оде девет Витковића, Отидоше Новом бијеломе. Кад дођоше бијелу Новоме, Далеко их побро угледао, А мало их ближе сусретао, Руке шире у лице се љубе, За јуначко испитују здравље, Млађи њима коње приватише, Приватише коње и оруже; Још да видиш Витковића Груја! (Он је стару послушао мајку: Коња даде, а не да оружа. «Одведе их Новљанин Ал-ага, Одведе их на бијелу кулу, За пуну их софру посадио, Па сједоше ладно пити вино, Двори Грујо браћу под оружем; ЈА говори Новљанин Ал-ага:

80

90

100

105