Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

НИ „А до моје пребијеле куле.“ Књигу гледа Витковићу Симо, Књигу гледа, а смије се на њу, А стара му бесједила мајка:

» А мој сине, Вптковићу Симо ! "„Отклен књига 2 ватром изгорјела !< „Те се, сине, осмјехујеш на њу.“

Онда Симо тихо бесједно :

»Ова ј књига, моја стара мајко! » Од мог побра Новљанин-Ал-аге, уда му идем до бијеле куле

„Са мојијех осам милих брата, „Да ја идем да се дарујемо.“

А стара му мати бесједила: »Прођ' се, сине, врага и Турака, ујер ћеш лудо изгубити главу, »Рђава је вјера у Турчина,“

За то Симо хаје п не хаје,

Већ дозива осам браће миле: „Спремајте се, моја браћо драга, „Да идемо бијелу Новоме

„Ка Ал-аги моме побратиму.“

И то браћа брата послушаше, Они добре коње опремише,

Све се спреми девет Витковића, Сваком љуба коња изводила,

А Грујица љубе не имаде,

Већ му мати изведе дорина,

Па га стара сјетовала мајка: »ја мој сине, дијете Ррујпца ! „Кад дођете Новом бијеломе, „Добро ће вас дочекати Турци,

65:

то