Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

ЗАК и Јера бјеше отворена кула. Кад изишли на бијелу кулу И кад дошли пред једну одају, А то сједи тридесет Турака, Они сједе ладно пију вино, Пребацују Витковића главу, Пребацују од руке до руке, Па говори Новљанин Ал-ага: „ А јабуко, још зелена ти си!

„Бе л' си расла, ђе ли откинута 7 „Баш си расла у Требињу граду,

» ~ у Новом млада откинута,“ Проговара иза врата Раде:

» А шураче, Витковићу Грујо! „ја отидох саде у одају, „Кунем ти се, а вјеру ти дајем,

„Ако кога пропуштиш Турчина,

„Хоћу тебе осијећи главу; „Када није осам Витковића, „Нека није ни тебе једнога.“ Па да видиш од Риђана Рада ! Он потеже ножа од појаса, Од одаје отворио врата,

У одају јунак улазио,

Те Турцима: „Добар вече“ виче,

Џа Ал-агу именом дозива:

„ја шураче, Новљанин-А л-ага ! „Кад си моје шуре даривао, „је си л' мене исе оставио #“ Па на њега јуриш- учинио;

Те му русу осијече главу; Как' Алаги осијече главу,

180

185

190

195