Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

574

Узбуни се тридесет Турака, 205 Узбуни се, шћаху побјегнути,

Ал' не даде од Риђана Раде,

Већ их броји ножем пи десницом,;

Што пропушти у одаји Раде,

Не пропушта на вратима Грујо. 210. Исјекоше тридесет Турака,

Па бијелу похараше кулу,

Похаралше, па је запалише.

Онда Раде тихо бесједио;

„Бјежи, Грујо, из овога града 215 „Док се није заметнула кавга.“

И одоше здраво и весело.

Има још један слабији варијанат:

Бего од Новога пише књигу Икчевићу Симу да дође на поље Зечево да се као побратими напију вина, и да поведе девет Икчевића сем Михаила, јер га кажу кавгаџију. Симо иде кријући од Михаила, али овоме казала, љуба, па дошао и он. Кад су се у Зечево напили вина, бего их позове у Нови

Нека виде и завиде Турци

Каква бего има побратима. Оду. Кад су били у бегову двору рече бег:

Побратиме, Икчевић Симо,

Немоте на чем помислити,

Овакви је хадет у Турака

А- ну дате свијетло оружје. Сви дају сем Михаила:

Прођи ме се, бего од Новога,

Моје нећеш узимат оружје,

Не си жива, нако са мртвога. Бег пусти џелата, и исече осам Икчевића, а Михаило погуби џелата, и око њега три, четири друга, па побегне. У путу сретне свога пријатеља војводу Ћирака, који га