Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

5)

Да опреме витеза ђогина. Нама слуге ђога опремише, Изведоше у мермер-авлију. А какав је ђого од мегдана, Баш би реко п би се заклео На њему су соколова крила, Сав у срми и у чисту злату. Опреми се Комнен барјактару : На се удри дибу и кадифу, Па по чохи п срму и злато, Окити се што боље могаше, А за појас двије златке мале, Ни ковате ни чекичовате, Но у златан калуп изљевате, Саме вреде хиљаду дуката; А припаса сабљу демискију, Па ето га низ ћемарли-кулу До ђогата коња од мегдана, Па за дизгин увати ђогата; Комнен ода, а ђогата вода.

- Докле дође кујунџији Павлу, Дотле Павле токе сатопио, Сатопио токе и прстење,

А у њима два турска имена, Једно Фата а друго Мустафа. Уве Комнен токе и прстење, Пак помену Бога истинога, А. посједе витеза ђогина,

Па отиде земљом по ћенару. Он пријеђе поља и планине, Пак се спусти пољу удбинскому До Чатрње до воде студене

з5

60)

65

[55 ]