Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

„Знаш ли, Мујо, није давно било,

„Кад сам тебе сестру поклонио,

„Онда си се затекао, Мујо, 315 „Да ти сретнеш Комнен-барјактара,

»Он с оружјем, а ти без оружја,

уДа би њему савезао руке,

„Па те данас деси у Кунару,

„Код оружја и ђогата твога 850 » Савеза ти руке наопако,

„А свеза те за јелу зелену.“ Турчин лаже, а куне се криво: „Превари ме Комнен-барјактару, „Пак ми свеза руке наопако.“ Онда Турци макул направише, Да порву Муја и Комнена.

Што рекоше, то су учинили, Ту пустише Комнен-барјактара, Порваше Муја и Комнена, 360

(МЛУ] (20 (а

Наоколо стражу поставише, А да не би Комнен побјегао. веше се два добра јунака, Па се носе по зеленој трави. Виђе Комнен да ће погинути, 365 Нешто му се даде погледати, Погледати с обадвије стране, Близу себе виђе Амет-агу. Сједи Турчин, ноге прекрстио, Преко крила сабљу претурио, 370 А Комнен је срцу одољео, Па високо Муја подигао, Удри са њим Рудан-Амет-агу. Мујо паде, претури Амета,