Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

,А камо ли да би побјегао.“ Одма Комнен засједе ђогата, И ту добре коње наћераше, Те се коњи прсим' ударише, А јунаци оштријем сабљама. Доке своје сабље обломише, Од добрије коња одеједоше, За јуначке прси утатише,

Још се носе по зеленој трави. У то доба сустигоше Турци, Сустиже им тридес и четири, И са њима четрдес,

Па Комнену савезаше руке. Онда Амет бесједи Фатији: „Сестро Фато, шинула те гуја ! „Погибе ли брате Сали-ага, „је л' му влаше главу погубило 6 А Фата му истину каза.

Онда Турци пуштише керове, Па нађоше Муја и Салија Свезаније руку наопако,

Пак им б'јеле опростише руке, Ивпдоше на друма широка, Па сједоше те се одморише, А Комнена за јелу свезаше. Онда уста Крајинићу Мујо,

Па довати плетену камџију,

А удара Комнен-барјактара : „Ти си мене, влаше, преварио, „Те сп моје завезао руке.“

А говори Рудан-Амет-ага : „Сјед", Турчине, Крајинићу Мујо !

390

(мл (25 сл

530

(219) (515) (Еде