Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

105 Е“

илити

Ал ето ти Рудан-Сали-ате

На зекану ка на горску вилу. Грлом виче, грло га бољело ! „Стани, курво, Комнен-барјак игару ! „Није Фата соја орјацкога

„Да је водиш ноћу по мјесецу „Без сватова и енђија була. „Да с, кауре, јуче побјегнуо, „Данас би те стиго на зекану.“ А Комнен му не кте ни бјежати, Но готова засједе ђогата,

Пак сусрете Рудан-Сали-ату.

Ту се коњи ирсим ударише,

А јунаци оштријем сабљама.

Од добрије коња одсједоше,

За б'јела се грла уфатише,

Пак се носе по зеленој трави. Турчину се ноге измакоше, Притисне га Комнен-барјактару, Па му б'јеле завезује руке, Заведе га у јелово грање,

А свеза га за јелу зелену,

А врати се друму и ђогату.

А ето ви Рудан-амет-аге,

На његову ату тетвртаку,

И он грлом бијелијем виче:

„Стани, курво, Комнен-барјактару !

„Није Фата соја орјацкога „Да је ноћи водиш по мјесецу „Без сватова и енђија була. „Ти да имаш соколова крила, „Не 6' ти перје меса унијело,

290

295

(56 = се

305