Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

9 „Бе си био пољу удбинскому, ује си л' чију зацрнио кулу, ује си л' чију сестру обљубио 2“ А Комнен му по истини каза Да је био пољу удбинскому До бијеле Руданове куле, Руданову оцрнио кулу, Руданову обљубио сестру: уЊину сестру, твоју заручницу. Ако ми се, Туре, не вјерујеш, » А ево је за ме на ђогата,“ Окрену се с десна на лијево, Устури јој дувак и мараме, Указа се ђевојчино лице, Сину лице како јарко сунце, А гроце како мјесечина. Када виђе Крајинићу Мујо, . У Турчину срце заиграло, На прсима токе затрепташе. Два ђогата коња наћераше, Пак се коњи прсим' ударише, А јунаци оштријем сабљама. Од добрије коња одсједоше, За б'јела се грла уфатише, Пак се носе по зеленој трави. Ту Комнену добра срећа била, Оборп га на земљицу црну, Пак му веже руке наопако, Заведе га украј друма пута, Па га веже за јелу зелену,

Пак се натраг до ђевојке врати.

Таман дође ђогу п ђевојци,

сл сл

(15) ср сл

сл (58