Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

8

Ал' се Фата препанула љуто,

А. бесједи Комнен барјактаре: „А не бој се, Фатија ђевојко ! »Док узјашем с тобом на ђогина, „Што не лети и не носи крила, „Ни ђогата стиже ни престиже !“ Па ђогата коња посједоше.

А да видиш Комнен-барјактара ! Пусти Комнен витеза ђогата, Преко равна поља удбинскога До Кунаре високе планине.

А кад Комнен на Кунару дође, Ђено јесу млоге раскрснице,

(Бе је срећа ту је и несрећа)

Ту сусрете доброга јунака

На ђогату коњу од мегдана,

А на име Крајинића Муја.

Како срете, турски селам виче, А Турчин му боље приватио:

»Да си здраво, Комнен-барјактару !“

Срдито му Комнен говораше: » А. Турчине, Крајинићу Мујо! „Бе си био, ђе си пролазпо, »Чију ли си порушио кулу, »Чију ли си обљубио сеју“ Турчин лаже, а куне се криво: уја сам био Сењу каурскоме »До бијеле Комненове куле; »Комненову порушио кулу, »Комненову сестру обљубио.“ Онда Мујо говори Комнену: „Каурину, Комнен-барјактару !

~) 5 ст

2%()

50) (ЕЈ ст

(55) сл