Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

[2] (

имао

На. Комнена млада барјактара, Ту заспало једно код другога. Кад се прену Комнен барјактару, А свануло п сунце грануло. Препаде се Комнен барјактару, Па ђевојци бесједи Комнене: „Зашто, Фато, шинула те гуја ! „Што не чува више главе стражу, „Зар не видши да сам погинуо уде А ђевојка бесједи Комнену :

„А не бој се, Крајинићу Мујо! „Крила бих те читав мјесец дана, „А камо ли један данак бијел.“ Онда Комнен срлито јој рече: „Зар се мене данас тако стече 2 „Лако би ме сакривала младњ%, „А како ћеш сакрити ђогина, „Који стоји у мермер-ав. лију, „Куд ли розгу уз бијелу кулу“ „Но ако ћеш мене послушати, „Ајде са мном низ бијелу кулу, пда бјежимо у нашу Крајину. „Ако са мном на ђогата пођеш, „Вољећу те него очи црне, „Останеш ли на бијелу кулу, „Кунем ти се мојом вјером тврдом, уја се никад повратити нећу „Да те узмем за вјерену љубу-“ Онда Фата на једно смислила. Узеше се за бијеле руке, Па одоше низ бијелу кулу До ђогата коња у авлију.

185

[90

195

200