Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

уКунем ти се, а вјеру ти дајем,

„Ако будеш Комнен барјактару,

„Опет ћу ти токе протурити,

„Пак ти бјежи низ бијелу кулу;

„Ако будеш Крајинићу Мујо, 155: „Заиста ћу отворити врата.“

Комнен узе токе и претење,

Па протури кроз демирли пенџер.

Узе Фата токе и прстење,

А Фатија турски научила, 160 И добро је књигу изучила,

Па проучи два турска имена,

Виђе Фата да ј' одиста Мујо.

Оде Фата да отвори врата,

Оде Комнен розги низ чапорке, 165: Састаше се у мермер-авлију,

Увеше се за бијеле руке,

Па одоше на ћемерли кулу.

Љуби Комнен Фатиму ђевојку,

Докле ноћца пола претурила, 170 Онда Комнен Фати бесједио:

„Душо Фато, срце из њедара, „Причувај ми више главе стражу, »Оћу лећи санак боравити. |

„Док питоме тице запјевају, | „Пробуди ме, срце из њедара,

„Мене ваља ићи у Крајину;

„Чувамо се Сења крвавога,

„Бојимо се Иван-капетана,

– (о

„И Комнена млада барјактара.“ 180 Заспа Комнен на крило ђевојци. А. Фатија наслонила главу