Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Кад сагледа Комнен-барјактара, Онда Фата бесједи Комнену: „Бре одлази, Комнен-барјактаре, „Које су те донијеле виле,

„О Комнене, у турску Удбину 2! „А тако ми дина пи амана! „Ако викнем браћу моју милу, »Ти да имаш соколова крила, „Не 6' ти перје унијело меса, „А камо ли да би утекао.“

Тад Комнене поче бесједити:

» О Фатијо, душо моја драга! „Не крсти ме, ти се покрстила ! уја нијесам Комнен барјактару,

„Него Турчин од турске Крајине,

„А на име Крајинићу Мујо.

„Зар ти ниси упамтила, Фато, „Кад сам тебе испросио младу, „Још малену од седам година ја

„Знаш ли, Фато, јади те не знали !

„Кад ме твоја браћа дароваше 7 „Дадоше ми два зећир-прстена, „А и токе од сувога злата,

И у њима два турска имена, „Једно Фата а друго Мустафа. „Ако ли ми не вјерујеш, Фато, „Ево тока на прсима Мују,

„А прстења на десници руци.“ Онда Фата бесједи Комнену: „Кад нијеси Комнен барјактару, „Но све кажеш Крајинићу Мујо, „Протури ми токе и прстење.

190)

130