Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

На бијелу Комненову кулу. То зачуо Иван капетану,

И зачуше Сењани јунаци, Па велики плотун опалише, Честитају Комнен-барјактару. Одведоше у цркву ђевојку, Покрстише и знаменоваше Атапијом име изђенуше,

А Ружица млада госпођица. То је било, не знам је ли било, Већ велимо да се веселимо.

[упор. Ш7,

2. Женидба Томе барјактара.

ЈЕ но пију тридесет Сењана У лијепу Сењу на Крајини У дворове Сењанина, Ива. Кад се ладна напојише вина, И од вина ћеиф уватише, Тадар рече неко у дружини: „Фала Богу да је јединоме! „Који има најбољег јунака“ Кад Сењани ријеч саслушаше, Стаде сваки својега фалити: Неки фали брата рођенога, Неко сина, неко братучеда, Неки мила побратима свога. Ма не фали Сењанине Иво, Но подоцне Иво бесједпо:

» И ја имам сестрића мојега,

41()