Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

полну „По пмену Тома барјактара. „Колико је у години дана, „Толико је добио мегдана. „још се није дите оженио, „Текер су га борци промакнули, „Али ћу га оженилт" занаго.“ То зачуо Томо барјактаре, Па ујаку своме бесједио: „Мој ујаче, Сењанине Иво, „Ја се јунак оженити нећу „Ни ђевојком нити удовицом, „Ни са женом иза жива мужа. „Но сам чуо давно ђе причају „Да је једна лијепа ђевојка „У Удбињу граду бијеломе, „Мила шћерца од Удбиње Муја, „Вјереница Грличић- Мустафе, „Шњом се, рече, оћу оженити, удли шњоме, али ниједноме.“ Ријеч рече, на ноге устаде, Тосподи се дивно поклонио, И отиде на своје дворове. На се метну одијело дивно, На се врже од злата кошуљу, Врх кошуље зелену доламу Врх доламе двоје-троје токе, Опаса се пасом п коланом, За појасом двије пушке мале,

Пит' су лите, нит' чекићем бите,

Но у Млетке од злате салите, А у лијеп калуп слијеване, У њих гвожђа ни дрвета нема,

20)

35