Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Потље чекић који ватру даје;

Међу њима сребрна анџара, 50 А о бедри ђодру оковану,

А на раме бистра џеведара. Којега је накрцао дивно:

Два Фишека, дванаест балота, за курвића Грличић-Мустафу, Ако би се ђегод удесио

Да му пушку саспе у њедрима. И окрочи суру бедевију,

Пак се тури сила на бијеса,

И одлеће планином зеленом 60 Као зв језда ноћу про небеса.

Ал' Турчину долећеше гласи

Да му Томо преузе ђевојку,

И кад зачу, мило му не било,

сл сл

И он добра коња доватио, 65 И за Томом у поћеру пође.

Када дође украј воде Саве,

Ту наоди Тому барјактара,

Бе је момче трудно починуло,

Божју помоћ Тому називао: т0 „Божја помоћ, Томо барјактару !“

Божју њему помоћ прифатио,

Па Турчину ријеч бесједио:

„Куда тако, Грличић-Мустафа #“

Мустафа му право казиваше:

уШИдем право у Удбињу граду 12 »У дворове од Удбиње Муја.

„ Бевојку сам скоро испросио,

„Па сад идем да је водим двору,

ујере сп се зафалпо, курво,