Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

17

»Да ћеш ми је уграбит' занаго. 80) „Но уклони суру бедевију

„да проженем зекана мојега.“

По бесједи Томо барјактаре:

„Прођи ми се, Грличић-Мустафа,

„Е тако ми Бога и Јована, 95 „Ако бих се момче расрдило,

„По тебе ми добро бити неће,

„Свезаћу ти руке наопако.“

Но кад виђе Грличић Мустафа,

Туре викну, бедевија рикну, 90 А два мрка завијају вука,

Не би ли се момче препануло.

За то Томо ни абера нема,

Но окрочи суру бедевију,

Томо викну, бедевија рикну, 95 Стоји звизга сивога сокола,

Који Тому бјеше па рамена,

А с лијева змију змаја љутог,

Пак удари перним буздованом,

Те погоди Грличић-Мустафу. 100 Турчин паде, а Тома допаде,

Те му б'јеле савезао руке.

Обрће се тамо п овамо,

Ђе ће наћи суврљаву јелу.

Када нађе суврљаву јелу, 105 Веже Мују јели у расове,

И узе му од злата канџију,

Што је њему цура даровала,

Па одлеће друмом зеленијем.

Када дође у Удбињу града, 110 Па уљезе кули у авлији,

Ц]

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП