Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Сред авлије копље забусао, А за копље свеза бедевију, Па ушета у танану кулу, Наклони се камари на врата. Кад унутра три добра Турчина Ђено мрко испијају вино: Једно ми је од Удбиње Мујо, А. друго је гојени Алиле,

А треће је будалина Тале; Пију вино разговарају се. Ријеч рече будалина Тале: „Фала Богу, оба побратима ! „Ко је више глава изгубио 2“ Ал' бесједи гојени Алиле:

„ја сам, браћо, пет стотин' посјеко,

„Рањенијех ни броја се не зна.“ Онда рече од Удбиње Мујо:

» И ја тако, драги побратиме !“ Но бесједи будалина Тале:

» 0 Богу ви, оба побратима, „Луди ли сте, да вас Бог убије ! „Ја обидох земље и градове,

„И изгубих глава неколико,

„А не виђех бољега јунака, „Што једнога млада Сењанина, „По имену Тома барјактара,

„ А сестрића Ива Сењанина. „Више но је у години дана „Он је јунак добио мегдана.“ Кад то чуо гојени Алиле,

Он је њему ријеч бесједио:

„Не будали, будалина Тале,

115

[у

120

=== (о (2

130

| (ј сл