Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

„Немој вазда лудо говорити, „Видим да си права будалина. „Ја ћу поћи, да се опкладимо, „До вечера у Котаре равне,

„И од Тома донијети главу.“ Ма не рече Туре: ако Бог да, Нити рече, нити му помага. Они мисле нико их не чује,

А то Томо и слуша и гледа. Иде право цури на камари, Покуцује алком на вратима,

Да га не би опазили Турци. Одговара лијепа ђевојка:

„Ко то цука алком на вратима, „У живо му срце ударило ! „Како ће му данас ударити, „Ево пију три Турчина вино. „Но ако сп Томо барјактаре, „Бјежи натраг, жељела те мајка! „Немој данас погинути лудо < Али Томо цури проговара: „Муч", ђевојко, не говорила га! „Није ово Томо барјактаре, „Нег' је ово Грличић Мустафа. Ако ми се млада не верујеш, „Онда сиђи у мермер-авлију, „Да погледаш од злата канџију „Што си мени млада даровала, » А ја тебе прстен по закону.“ Када зачу лијепа ђевојка, Мудра била, пак се преварила, Превари се, увједе је гуја,

150

155

160