Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

„Да си мени јучер одбјегнуо, „Данас бих те Туре уфатио.“ Кад то зачу Томо барјактаре, Он окрочи суру бедевију, Томо викну, бедевија рикну, "Стоји звизга сивога сокола, А проклету змаја змију љуту, У планини завијају вуци.

За Турчином буздован турио, Те Алију с мјеста погодио. Туре паде низ коња зелена, Туре паде, а Томо допаде, Те му б'јеле савезао руке, Па га води Грличић-Мустафи, Веже оба један крај другога. А кад му је савезао руке, Опет поче пити рујно вино, Пије вино, а љуби ђевојку На очима ђе гледају Турци. Па погледа преко воде Саве, Те угледа другога јунака. Оно бјеше од Удбиње Мујо, Бе за Томом иде у поћеру. Кад га виђе Томо барјактару, Он окрочи суру бедевију, Томо викну, бедевија рикну, Звизга стоји спвога сокола, И проклета змаја змију љуту, Мрки вуче у гори завија. Томо шчепа перна буздована,

Пак заљуља покрај себе шњиме, Те га справи хитро на Турчина,

210

215

220)

230

КС (5) ст