Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Хитро пође, не прође на празно, Но Турчина дивно погодио. Мујо паде, а Томо припаде, (Савеза му и ноге и руке,

Пак га Томо веже код оније. Опет Томо под шатора пође, Пије вино, а љуби ђевојку

На очима ђе гледају Турци.

Па погледа преко воде Саве

И угледа голема јунака, Упознао будалину Тала.

Кад га виђе Томо барјактаре, Препаде се, родила га курва, Нити пије, ни љуби ђевојку. Рече ријеч будалина Тале: „Стани, курво, Томо барјактару, „Лако ти се с ђецом преметати, „Али није са старијем Талом.< Кад то чуо Томо барјактару, Он окрочи суру бедевију,

Томо викну, бедевија рикну,

На близу се они састадоше, Коњи им се прсим' ударише, Те оскочи јунак од јунака

Као сиви соко од сокола,

На бритке се сабље ударише, Бритке им се сабље саломише; На бојна се копља удараху, Бојна им се копља саломише; Те с добрије коња одјахаше, За б'јела се грла доватише,

Ту се носе љетни дан до подне.

(55) со по (5 250

Бо сл (2

265

РО – (===)