Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

24 Па Турцима под шатором пође, Овако је њима бесједио: улвај Турци, Божји сулудници, „Синоћ бјесмо софри за трпезом. „Фалисте се у кули бијелој, „А да ћете Тома изгубити.“ А бесједи Мујо и Алија: ул ва Бога, Тале будалина, „Пас је Томо куче преварило, „Па поспасмо-под јелом зеленом, „Па је нама савезао руке.“ А кад виђе Томо барјактаре, Он ми јадан свезан проговара: „Што ласжете, црн ви образ био! „Шо за Бога, Тале будалина, „Оди пушти обадва Турчина, „Ослободи моје 6'јеле руке, „Пушит' их к мене на трави зеленој, „ако би ми савезали руке, уМани сабљом, пос'јеци ми главу. „7“ ако ми Бог и срећа даде, уда бих њима савезао руке, „Подај мене на ђинђер ђевојку, „Да је водим Сењу бијеломе,“

А кад оно Тале разумио, Ослободи обадва Турчина

И сокола Тома барјактара,

Џак их пушти на трави зеленој.

А да ти је стати па гледати, И да видиш три добра јунака, Ћерају се тамо и овамо,

Ма се Томо јачи наођаше, Обадва је земљи саставио, Обојици савезао руке.

А кад виђе Тале будалина. Оодари му лијепу ђевојку, Цуру дава, овако говори:

10

15

сл (МУ ст