Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме
„Ајде с Богом, Томо барјактаре,
„Ајде с Богом, и сретна ти била,
„јуначки си на мејдан добио,“ 4() Здраво двору бијеломе пође,
И покрети лијепу ђевојку,
Ш узе је за вјерну љубовцу. То је било када се чинило, Све су лажи, а Бог је истина. 45
(Од ове песме има још један варијанат:
Бан Задранин пије вино са тридесет Задрана. Кад су се напили, зове Комнен да се играју игре свакојаке. Бан му вели: остави се игре, јер ће сад доћи дели-Руде мали, п свакога ће надиграти, па ћеш заметнути кавгу. Осталш га Задрани прекоре: -
Не бестија', Комнен-барјактару,
Да си с тога (стига 7) игру заметнути, Ти би игру дома заметнуо,
Но ти младост у нерадост прође.
Љутит Комнен врати се дома, па узме брашњеника у торбопцу седамдесет ока,
Кад дође накрај поља Удбинскога, повади наџак и сасече
8 баци је на плећа, и оде планином. јелу, па је понесе, и прислони уз бедем, те уђе у Удбињу. Дође до куле Танковића, и види да седе петнаест Турака: у прочељу Ковачина Рамо, па Танковић Осман, па од Удбине Мујо, па Гојковић Алија, па Елечковић Ибро. Рамо прича како је Комнен брз, јер га је терао два сахата, он на коњу а Ком. пешке, па му није могао ни прамове видети. Мујо вели: како се пресилио, страх ме је узеће ми Хајку. Комнен потрчи. Мујовој кули, п нађе коло девојака; играле па почивају. Он причека док оду' дома, па закуца на врата, и Алијиним гласом зовне Хајку да му отвори. Она вели да му не сме отворити од бесног Ком-
нена, већ нека зове „буле и орфане“. Ја не могу, секо, буле будит, Буле доје њину ђецу луду. А орфане попадале трудне.