Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

#17

сављу, а Сочивица Станко у Лици каменитој код побратима Мустај-кадије. :

Липо су га браћа свитовала;

Богом брате, Сочивица Отанко,

Не иђиде, главе не губиде:

У Турчина вире не имаде... Мијат им каже да се састану у недељу пред светог Ђурђа на води Костајници. Ту да се чекају недељу дана, и ко не дође, да га свете. Бег Станка лепо дочека, али кад је био у лову, беговица посече Отанка. Бег куне беговицу, јер се боји освете. Кад хајдуци не дочекају Отанка, дођу, погубе бега-и запале му кулу, а беговицу спале. (92 стиха).

45, Свађа и несрећа.

Бано пије Томићу Мијате

У Липете код Коњица равна

С његовијем Богом побратимом Са силнијем хајдук-Маленицом,

Су њихово тридесет хајдука;, 5

Служи вино Приморац Алсхба

Од Пераста града бијелога.

Кад е' хајдуци накитили пива,

Па пођоше зборит' о шићару,

Бе би њима шићарило друштво, 10 Тадар рече хајдук Маленида:

„Нећу, богме, драги побратиме!

„Већ ја с тобом више четовати:

»Кад идемо на ударац Турцим“,

„Све ти идеш за дружином страга; 15 „Кад ми велик шићар уграбимо,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП