Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

СЕ

„Је бјежимо горје у планину,

„Све ти први идеш пред дружином, „Ниђе турске не уграби главе;

„Кад станемо дијелити благо, 2() „Ове ти узмеш старјешинство, побре, „Ји га узмеш, мене га не“даваш „Ништа више, драги побратиме,

» Но нашему најгорему другу.“

Тада рече Мијате Томићу: —-

„А не лудуј, драги побратиме !

„И прије сам био у хајдуке,

„ Дијелио голема шићара,

„узимао вазда старјешинство,

„ја узео, за мене је било, 3) „Па се немој на ме иједити,

с „| тебе га хоћу узимати, уХоћу вазда, драги побратиме, „Док је моја на рамену глава.“ Пјани били, па се завадили,

А међу се кавгу заметнули, Потегоше јатагане ноже,

(6 ст

Један дутгом да пос'јече главу;

Ал' дружина оте им оружје.

А кад виђе хајдук Маленица, 4() Он довати свијетло оружје,

| А завика грлом бијелијем:

„А хајдуци, моја браћо драга! „Који хоће.за Мијатом поћи,

" „Нека иде, са срећом му било! „Биш' овако четовати нећу.“ Па дружину своју дијелише: За Мијатом мало оде друга,

от