Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Пи „Чујете ли, моја браћо драга! „Маленице побратима мога 2 „Богме су га изгубили Турци.“ Па отоле на поге скочио, Докле Мијат крајем воде сађе, Кад ту Богом побратима нађе А код њега двадесет хајдука, На ђавољем русе главе нема; Маленицу у животу нађе

Џ на њему рана седамнаест, Па завика Томићу Мијате: „Јадан био, драги побратиме, „Ђе ли бисте, ђе ли изгибосте2

„Ко пос'јече двадест твоје друга 2“

Маленица рањен проговара: „Прођи ме се, Томићу Мијате! „Ниђе бисмо, ниђе изгибосмо, „Пос'јече ме Арап Сарајлија „Су његово Сарајлија тридест, „Но опрости, драги побратиме, уја ћу богме саде умријети; „Но окупи моје пусто благо „По ортацим' и по јатацима „И предај га мојој старој мајци „И укопај мене пи дружину, „Да не једу вуци п бауци „Моје мртво уз лужину т јело.“ То изрече, а испушти душу. Ту их Мијат укопао дивно.

Па отоле поведе дружину Зеленијем крајем воде лугом, Докле дође води на ћуприју,

115

190

125

130

135

140