Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

„Како бије ћесеџије Турке

> отимље трговачко благо,

У 80 час се раздвојио с њиме, „Да нам није Маленице било, »„Давно бисмо од глади самрли, Али наше оружје продали: „Ми одосмо Маленицу тражит', БА ти хајде и како ти драго, „Ми овако живљет' не можемо.“ Па отоле на ноге скочише,

Па одоше Маленицу тражит'. Мијату се на ино не може, Веће и он уз дружину пође.

А кад сишли зеленоме лугу Крај Неретве крај воде студене, Ту почину Мијат и дружина,

А гледају око воде ладне

Неће л' ђегођ Маленицу наћи

И његово двадесет хајдука

Ђе дијеле голема шићара.

Док завика јунак из лужине: „Аох мене до Бога милога ! _„Горе ми је додијала жеђа „Него моје седамнаест рана;

„А ђе си ми, драги побратиме! „Да се с тобом простим и алалим, „Да ти кажем моје пусто благо, уда га предаш мојој старој мајци, „Пек се с њиме за живота рани.“ То зачуо Томићу Мијате,

Док познаде побратима свога, Па завика грлом бијелијем:

100

(05

110