Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

426 Куд ће браћа чету окренути. Рече ријеч арамбаша Ђаче: „Чујте мене, до два побратима ! „Ево мене глав и књига дође, „Да пролази царева мирија „Пут Зворника с ону страну Дрине, „Ја бих тамо с четом окренуо.“ Како рекли, тако учинили, Отолен се чета подигнула, Окренуше путем пријекијем, Латише се равније Дробњака, Дробњаке су здраво прегазили, И пређоше дубока Језера, Преко Таре и покрај Зворника, Здраво долше у Кунар-планину, Ту их мркла ноћца застанула. Рече ријеч арамбаша Ђаче: „Чујте мене, оба побратима ! „И остала браћо и дружино! „Отпртите торбе са рамена,

„А прострите струке шјеравице, „Извадиште љеба из торбица, „Заложимо кору љеба сува,

„И напимо по мало ракије, „Већ нам нема у миру вечере „Ни почивка у дебелу ладу.“ Када чуше, тако урадише,

А када је по вечери било, Опет вели арамбаша Ђаче:

„је ли мајка родила јувака, „Ил сестрица брата одњијала „На чистоме крилу ђевојачком,

25

30

4()

45