Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

а а „Мушкијем га опасала пасом, „А јуначким дозивала гласом, „У моју га чету опремила, „Да потрчи Дрини на обали » До онога ђемиџије Ибра, „И да с Ибром погоди ђемију, „И капаре два дуката даде, »Да нас здраво про Дрине претури.“ Сва му дружба муком замукнчуше, Неки броји пуца на прсима, Неки дугу пушку прегледује, Неки за пас мале потпрашује, Неки стеже на ноге опанке, Неки вади чакмак за кресиво, Ал' не гледа Ренповац Гавриле, Него Ђака очима међ' очи: уја ћу поћи, мио побратиме ! »Да би знао изгубити главу.“ Ђак Гаврила међу очи љуби, Извади му два дуката жута. Кад Гаврило прифати цекине, Затрчи се низ Кунар-планину Као соко с врха од планине Кад угледа јато јаребица; Брво дође Дрини на обали, И дозива ђемиџију Ибра, Иде Ибро п довози лађу. Гаврил с Ибром здраво уговара, Како га је научио Ђаче, И даде му два дуката жута за капару поштене ријечи, Па узлеће натраг уз планину.

то