Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

429 „ А дувана неста у тобоце. „Не бојим се смрти од јунака, „Него глада, ајдучког крвника, „Ил' у други кланац да чекамо.“ Таман Ђаче изручи ријечи, Нешто им се даде погледати Преко равна поља од Травника, Упавише седам мазги блага, Пратило их седам кириџија, Све пандура као ватре живе, Пред њима је јунак на дорату, Силно Туре ага Мемед-ага. Колико је силно п бијесно На коњу је ноге прекрстио, За пасом му двије пушке мале, Међу њима ножа јатагана, (0) бедри му сабља прекоморка, 0 рамену сјајна џевердара, А о седлу двије кубурије, У руци му седефли тамбура, Ситно куца, љеше попијева; Он не гледа ђе гледају људи, Но погледа јелам у врхове, А упире очим' у планину, Не би л' кога видио ајдука. Тако шшли, близу се примакли. Проговори арамбаша Ђаче: „Немој који пушку истурити „Пре но моја најпрва не пукне, »ја ћу гађат на коњу Турчина, » А ви, браћо, младе кириџије.“ Па западе за пцеровим пањем,

115

120

> с

130

135