Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

430) Те он чека агу Мемед-агу, Џевердара оку намјестио, Добро гађа, али не погађа, Не обрани коња ни јунака, | је пусту пушку препунио: Два куршума и две синџирлије, Високо га огањ премашио. Када Турчин гласа пушци чуо, Нагна коња од куд пушка пуче, С тамбуром је о тле ударио, Па потеже сабљу од појаса, Да. ајдуку одасјече главу. Кад се Ђаче на невољу нађе, Обје пушке трже иза паса, Обје су га ватром превариле,. Па он бјежи око сува пања, Увија се тамо и овамо Као змија около дувара, Па он виче као да сом риче: „Бе сте мене, оба побратима 2 „Видите ли да сам погинуо !“ Ал' ајдуци лакоми на благо, Те Фатају мазге и пандуре, И свије их живе поватали, А један им у Травник одбјеже. Опет Ђаче иза гласа виче И кликује оба побратима. Зачу гласа Ришњанине Мато, Па потрча Баку у помоћи, И кад Мато. упави Турчина, Ђено Ђака око цера свија,

Ђетић викну, сва планина јекну:

1155)

150

60

170

|: сл