Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

„Стан', Турчине, куд си насрнуо! „Чијега ћеш згубит' побраљима #“ На њ окрену бистра џевердара, Ал' не смије ватру испуштити,

Е се боји да не згоди Ђака,

Па кад виђе згоду и прилику, Џевердару живу ватру дава,

Те погоди на коњу Турчина Посред паса укиде му гласа, Мртав паде, више не устаде. Мата 'Ђаче међу очи љуби.

Тад се чета диже из Шаргана, Бјеже брже води на обали,

Гоне благо на седам мазака

И покрај њих везане пандуре. Тек што чета Дрини води сишла, Док на Травник топи зајечаше, А на Зворник други одјекују, Чета се је јаду досјетила: „Бјежмо, браћо, да не изгинемо ! „Ево страшне за нама поћере.“ Распртише двије мазге блага; Не дијеле бројем ни јесапом

Но свак своју торбу напунио, Двије пуни Реновац Гавриле, Срећом му се двије намјерише. Погубише до све шест Турака, А пет коња осташе им блага.

С ону страну воде од обале Чекао их ђемиција Ибро,

Добар Турчин тврде вјере био, У лађу се чета укрцала.

180

190

195

200

205