Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

485 Кад су били насред воде Дрине Ал завика Турчин са кулаша Из Травника Осман барјактаре, 2 | Коња трчи, а из грла виче: „Стани, влашче, арамбаша ЂБаче! уда си мене јучер побјегао, „Данас бих те јунак сустигнуо.“ : Па кликује ђемиџију Ибра: 215 „Ђемиџија, црн ти образ био! „Баци весло, усахле ти руке! „Не превози дину душманине, „Који носе цареву мирију.“ Препаде се ђемиџија Ибро, 990) Пушта весло, те на прси руке. Пуста Дрина вода плаховита, Занесе их валу и дубини, Но ајдуцим' Бог и срећа дала, Десио се Ришњанине Мато, 295 Знаде Мато пливат' и возити, Ходајући по мору сињему, Па довати весло у ђемији. Момче младо, а вјешто и јако, Сву дружину здраво превезао. Кад се чета поља доватила, Препаде се, п невоља јој је, Да се Ибро не поврати с лађом, И превезе Турке поћернике, Те-му б'јеле савезаше руке, 235 И дукатма њедра напуншше, Свезана га у лађу турише, А низ Дрину лађу отиснуше, Па четници пољем побјегоше.

> (УЛ с