Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

458

Те му тура вњигу на кољено. Учи ферман Босански везире, По Фермана оком проучио,

(Од по њега сузам' поквасио. Удари се руком по кољену: „Авај! рече, што ћу и како ћуг »Једна мука цара не слушати, „Двоје муке уфатит' ајдука.“ Све мислио док је промислио, Па довати дивит и артију

И калема чим се књига шара, Те је шиље у Гласинац равни А на руке Али-капетану: „Побратиме, Али-капетане ! „Сад ме почуј али икадаре: „Ево ме је ферман допануо

» Од силнога цара честитога уда уфатим Малкету ајдука, И да му га у Стамбол опремим, „Ил' ајдука ил' од њега главу. „Него да си брже у Травнику »Су стотињак бирана момака, „Да отидеш с њима Романији, „Да околиш камену пећину, „Не би ли ти Бог и срећа дала, уда уватиш Малкету ајдука, „И повео цару у Стамболу, удли влашку односио главу, „Било би нам ћара и шићара.“ Тек писао, одма је послао. Дође књига Али-капетану, Књигу учи, а од ње се мучи,

7т0

(а;

90)