Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

По књиге је оком покупио,

А од по ње сувзам' поквасио. Питала га остарала мајка:

„Што је, сине, Али-капетане, „Од куд књига, огњем изгорјела! „Бог убио онога јунака,

„Који ти је тако накитио,

„А крајину од земље које је!

„Што се, сине, у њој пустој пише“

Он говори својој старој мајци: „Прођ' се, мајко, јала и белаја, „Није ово књига посланица, „Него ферман цар-Отмановића.“ Све јој каже што је п како је. Мајка њему тури лакрдију: „Мио сине, Али-капетане,

„Ји пмадеш поочима твога, „Поочима пашу Крајичника „Пшши књигу своме поочиму, „Нека скупи триста Крајичника „Све по пушци и крвавој руци _ УОд зла оца, а од горе мајке, „Који нема куће ни баштине, „Који нема вјерене љубовце, „Ни ђевојци вјеру заложио, „Па ти ајде с њима у планину, „Лако ћете: уватит' ајдука.“ Кад капетан разумио мајку,

Па написа књигу на кољену: „Поочиме, пашо од Крајине! „Теке примиш књигу на рукама, „Разви барјак, с копљем у ледини,

- 95

100

105

110

120

125