Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

44()

»Те сакупи до триста јунака „Биранога момка убојника, „Бржај с њима к мене у Гласинцу, »Чудан нам се шићар придесио.“ Таку књигу блрдем опремио. Куд гоћ ишла, у Крајини сишла На рукама паши Крајичнику. Учи паша књигу шаровиту,

Па изнесе барјак на ледину,

И избаци двоје кубурије,

Под барјаком окупи јунаке,

(' њима оде ка Гласинцу равну. Здраво дошли на бијелој кули, А на кули Али-капетана.

Лијепо их Але дочекао,

Води пашу кули на чардаку,

А јунаке на росну ливаду. Чинио им дову и поштење, Вечераше и јегленисаше.

Пита паша Алпи-капетана:

„Мој посинче, Алп-капетане ! „Што сп звао, што ви књиге слао # А Але му све по реду каже. Кад је шјутра о зорици било, Дан свануо, а сунце грануло, Иде Але да прегледа војску, Па се врати дому невесело. Питала га остарала мајка: „Сине Але, моје миловање !

» Што си тако штетан невесео #“ Але мајци тако проговара: »Прођи ми се, остарала мајко !

130

135

140