Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

и

Од тока се засјала пећина. Пију вино, разговарају се

Ђе ће шјутра четом окренути. Гађе Ибро Малкету ајдука, Састави му нишан у прсима, Џевердару ватру попустио,

Ђе гађао, ту п погодио,

На прси му токе оштетпо, Сасуше се зрна у њедрима, Ни мало му не довати меса. Ал' да видиш горскога ајдука, Латпо се своје пушке шарке, Па излеће пећини на врата,

И упази Шабан-агић-Ибра,

Ђе се Турчин за јелом укрио, Па Турчину ајдук проговара: »Стан', Турчине, не криј се за јелом, „Срамота се крити на мегдану.“ То говори, пушци ватру дава, Лоше гађа, ма добро погађа, И Турчина у прси згодио. Када пуче пушка од ајдука, Од јела се одломише гране, Ал' Турчина раном не обрани, И на њему панцијер кошуља. Па отпучи пуце под гроце,

Из њедара зрна покупио, Џевердара свога препунио, Пушвку пуни, овако говори:

» Отани, влаше, од горе ајдуче! уДа ти вратим арча пушченога, _„Да ти није од мене зијана,“

255

260

« ст 9 [2] (==)

285