Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

446

инат “

Те у тврди кланац западоше,

Сакжрише се у лист и у траву.

Док ево ти на коњма Турака, 29() " Шабан-агић бјеше одмакао,

Вели дружби Видо барјактаре:

„Немој који пушке да опали,

„Докле моја најпрва не пувне,

„Не би ли ми Бог и срећа дала, 325 „Да погодим на коњу Турчина.“

То говори, пушци огањ дава,

Добро гађе, боље погодио,

И Турчина по згоди погоди,

Паде Ибро са коња на траву. 330 У то доба ево и Турака,

Запуцаше пушке у ајдука,

Мртви паде седамнаест друга,

А остали гором побјегоше.

Ту Малкети одр јешише руке, - 885 Па сједоше, мало починуше.

Кад зачуше уку уз планину,

Ево гором травничког везира,

За везиром паше Крајичника,

А за пашом Али-капетана, 340 И за њима двадест-тридест друга. Мисле Турци, кукала им мајка!

Да нијесу пушке од ајдука,

Него пушке Шабан-агић-Ибра,

Па да гради шенлук из пушака, 8 Ђе је горског савезао вука.

Кад ајдуци угледаше Турке,

Своје добре пушке докопаше, Напунише, те их потпрашише,

[а (5