Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

454

„ја знадем за чету шићара, „Бијелу Љубовића кулу „Накрај б'јела Невесиња града, „Око куле камена авлија,

„У авлију дванаест дућана, „На њих сједи дванаест хаџија, „А у кулу је Хајкуна ђевојка, „То је кћерца бега Љубовића. „Бега никад у дворове нема. „ако би ни Бог и срећа дала, „Да дворове њему похарамо, „И Туркињу младу заробимо, „Дајте ми је за вјерену љубу; уја ћу вама хиљаду цекинах.“ Ондолен се бјеху подигнули, На бијелу кулу ударише, Посјекоше дванаес хаџија,

П два сина бега Љубовића, По двору покупише благо, Заробише Хајкуну ђевојку.

Но трнуше Турци с Невесиња, Убише боја с хајдуцима.

Ного пуче пушка од Тураках, ИП погоди властелина Стефа, Десну му је руку саломила. Побјегоше зеленом планином, Дођоше у Приморје рамно,

Ту Стефу дадоше ђевојку,

И сувише педесет цекина,

И видали га док га пзвидали. То је бпло кад се чинило.

30):

иот